Sedamdeset sekundi, 26 dodavanja i jedan od najlepših golova u istoriji Svetskog prvenstva. Upravo to je Đovani Rejna poklonio navijačima Sjedinjenih Država u dubokoj sudijskoj nadoknadi, dovršavajući sjajnu timsku akciju i pečatom od 4:1 nad Paragvajem na stadionu u Los Anđelesu u petak uveče.
Sat je pokazivao 96 minuta i 10 sekundi kada je američki tim krenuo u ono što će se možda pamtiti kao najlepši gol ovog Mundijala, a možda i u istoriji reprezentacije SAD-a. Paragvajci nisu uspeli ni da dotaknu loptu tokom čitave te sekvence od 70 sekundi, dok je Pošetinova ekipa nizala dodavanje za dodavanjem od odbrane do napada, s leva na desno.
Kada je Alexander Freeman prosledila loptu Rejni izvan kaznenog prostora, mladi vezista je jednim dodirom kontrolisao loptu, a drugim je uveo u šesnaesterac. Zatim je spoljašnjim delom desnog stopala, s blagim efektom, poslao loptu u dalji ugao mreže paragvajskog golmana Orlanda Gila. Tribine su eksplodirale, a Rejna je krenuo u proslavu pokrivajući uši rukama, dok su ga suigrači, rezervisti, pa čak i sam trener Mauricio Pošetino, koji je istrčao na teren, opkolili u euforičnom slavlje.
“Nema previše reči kojima bi se opisao taj osećaj”, rekao je kapiten Tim Rim nakon najveće pobede SAD-a na Svetskim prvenstvima.
Televizijski analitičar Stu Holden na Foxu nije skrivao oduševljenje: “Ovo je možda jedan od najboljih golova s leve na desnu stranu koje su ova zemlja i ova reprezentacija ikada postigle.”
Poređenja sa čuvenim golom Karlosa Alberta u finalu Mundijala 1970. godine nametnula su se sama od sebe. I ta utakmica između Brazila i Italije završila se rezultatom 4:1, a Alberto je dovršio višedodavajuću akciju u 86. minutu niskim udarcem u ugao, nakon što mu je loptu odigrao Pele. Ulog je za Brazil tada bio neuporedivo veći, ali je kvalitet akcije ono što oba gola čini istorijskim.
Predsednik Donald Tramp čestitao je pobedu putem društvenih mreža: “Čestitam timu SAD na velikoj pobedi 4:1 nad veoma dobrim Paragvajem. Nastavite tako!”
Ova pobeda dolazi kao snažna uvodna izjava, posebno imajući u vidu da je Paragvaj bio jedna od defanzivno najstabilnijih ekipa Južne Amerike tokom kvalifikacija. Pošetinova ekipa već ima više golova nego što ih je SAD postigla na celom Mundijalu 2022. u Kataru, gde su Amerikanci zabili svega tri gola pre eliminacije u osmini finala.
Rejna je bio posebno simboličan akter ovog trijumfa. Na prethodnom Svetskom prvenstvu u Kataru, mladi igrač bio je umalo isključen iz ekipe od strane tadašnjeg selektora Grega Berhaltera zbog navodnog nedovoljnog truda. Pošetino je, uprkos skromnoj klubskoj sezoni — Rejna je za Borusiju Menhengladbah upisao samo četiri startna nastupa u ligi, a ni jedan od 19. decembra — svrstao ga u kadar. Proslava s rukama na ušima možda je bila upravo odgovor na sve kritike i šumove koji su ga pratili od tada.
“Ono što moramo da pohvalimo jeste kolektivni napor”, istakao je Pošetino, koji je inače u SAD stigao 2024. godine nakon iskustava u Pari Sen Žermenu, Čelsiju i Totenhemu. Upravo taj kolektivni duh selektor je gradio kroz duže pripreme: “Kada imate samo nekoliko dana da se okupite i odigrate utakmicu, možete samo da birate igrače, ali ne možete da ih trenirate. Jedino na turnirima poput Zlatnog kupa ili sada Svetskog prvenstva, kada imate pripremu od dve, tri, četiri nedelje, možete zaista da radite kao trener.”
Navijači će se dugo prepirati oko toga da li je ovo najveći gol u istoriji američke reprezentacije. U konkurenciji su i Palov Kalidžurijev volej s distance 1989. godine koji je SAD odveo na Mundijal posle 39 godina čekanja, slobodan udarac Erika Vinalda protiv Švajcarske na Svetskom prvenstvu 1994. u Americi, kao i spektakularni volej Benija Fejlhabera kojim je SAD osvojila Zlatni kup 2007. godine. Ali Rejnin gol u Los Anđelesu svakako je ušao u tu priču.