Jedan od najupečatljivijih trenutaka prvog kola Svetskog prvenstva nije bio samo sportske prirode. Jasin Ajari, vezista švedske reprezentacije, upisao je dva gola u visokoj pobedi nad Tunisom rezultatom 5:1, ali je način na koji je reagovao nakon prvog pogotka ostavio dubok utisak na navijače širom planete.
Već u sedmom minutu utakmice Švedska je povela. Golman Tunisa Abdelmuhib Šamak izašao je iz gola kako bi presreo Aleksandera Isaka, uspeo da odbije loptu, ali je Viktor Čekereš pokušao da iskoristi situaciju. Njegov šut je blokiran, lopta se odbila do Ajarija, koji je sa više od 20 metara poslao neverovatno preciznu loptu u mrežu za 1:0. Na putu do gola, lopta je prošla pored golmana i igrača koji je pokušavao da je zaustavi na gol-liniji. Mnogi su ovaj pogodak odmah svrstali među najlepše viđene na turniru.
Međutim, umesto slavlja kakvo se obično viđa nakon ovako spektakularnog gola, Ajari je samo podigao ruke dok su mu saigrači prilazili, a potom pao na sedždu. Razlog je duboko lični. Njegov otac potiče iz Tunisa, što je Ajarija emotivno vezalo za protivnika s kojim se suočio na terenu.
Tokom karijere spekulisalo se da bi mogao da reprezentuje upravo Tunis, ali je na kraju izabrao Švedsku, zemlju u kojoj je rođen. Zanimljivo je da ga je na tu odluku naveo sopstveni otac, koji je naglasio da su ga Šveđani “prihvatili i razvili”.
Ajari se nije zaustavio na jednom pogotku. Pred sam kraj meča postigao je i drugi gol, kojim je postavio konačnih 5:1. Iako je tada pokazao određenu radost, ni tada nije bio euforičan kao što bi mnogi drugi fudbaleri bili u takvom trenutku, čime je ponovo odao počast zemlji porekla svoje porodice.
Reakcije navijača bile su izrazito pozitivne. Ajarijev gest protumačen je kao izraz poštovanja prema korenima i porodici, a on sam postao je jedna od najdirljivijih priča prvog kola Mundijala, podsetivši sve da fudbal ponekad nosi mnogo više od golova i rezultata.