Dok je prošle sedmice protiv Hrvatske Engleska blistala brzinom i kreativnošću u drugom poluvremenu, susret sa Ganom doneo je potpuno drugačiju sliku. Umesto spektakla, navijači su dobili frustrirajuću utakmicu strpljenja koju Engleska na kraju nije položila.
Tučelova ekipa čekala je sve do 57. minuta na prvi udarac u okvir gola. Štaviše, ovo je bila prva utakmica turnira u kojoj nijedna ekipa nije zabeležila precizan pokušaj u prvom poluvremenu. Gana je od prvog zvižduka gradila kompaktnu odbranu i sistematski rušila svaki pokušaj Engleske da uspostavi ritam igre.
Declan Rajs je posle meča rekao: “Uvek je teško kada igraš protiv 11 igrača koji brane duboko. Gana je bila veoma kompaktna.” I bio je u pravu. Međutim, neizbežno se postavlja pitanje o takozvanom sindromu druge utakmice koji kao prokletstvo prati Englesku na velikim takmičenjima. Škotska, SAD, Slovenija, a sada i Gana – sve su to nerešeni rezultati bez golova, sve u drugoj utakmici grupne faze. Gotovo po pravilu.
Ako je u Dalasu Tučel zasluženo pohvaljen zbog poluvremenske motivacije koja je preokrenula tok meča sa Hrvatskom, njegove korekcije ovog puta nisu donele isti efekat. Ipak, uvođenje Morgana Rožersa, Markusa Rašforda i Bukaja Sake donelo je određeno poboljšanje i otvorilo pitanje ko bi trebalo da počne u sastavu u subotu protiv Paname, još jedne ekipe koja će sigurno igrati duboko.
Najveći problemi primećeni su na levoj strani terena. Niko O’Rajli pozitivno je uticao na igru po ulasku, ali je glavom pogodio prečku u završnici, propustivši šansu kakve redovno koristi za Mančester Siti. Hari Kejn je potom poslao odbijenac daleko iznad gola. Pritisak je počeo da se oseća na glavama engleskih igrača.
Kejn je završio meč sa svega 19 dodira lopte – najmanji broj u nekoj utakmici velikog takmičenja u kojoj je odigrao 90 i više minuta za Englesku. Bio je izolovan i neutralisan čovekovim čuvanjem. Trener Gane Karlos Keiroz imao je jasan plan kako da zaustavi engleske adute, i to mu je uspelo. Nije slučajno što je Gana jedna od samo četiri ekipe na turniru koja još nije primila gol.
Koliko je ovo zaista zabrinjavajuće? Šira slika ne nalaže paniku – Engleska je i ranije prolazila kroz bezinspirativne faze pa stigla do dva uzastopna finala Evropskog prvenstva. Ipak, nedostatak kreativnosti mora da brine Tučela. Nijedan igrač nije bio sposoban da napravi ključni korak, da pruži onaj iskru koji bi neizvesnu utakmicu pretvorio u pobedu.
Navijači se pitaju: šta bi doneli Koul Palmer ili Fil Foden? Uz jednog od njih dvojice, Engleska bi možda imala veću fluidnost i varijabilnost u igri umesto oslanjanja isključivo na Kejna. Ako su fizikalnost i brzina na krilima plan A, ko i šta čini plan B?
“Znao sam da će ovo biti teška utakmica”, rekao je Tučel posle meča. “Treba biti strpljiv, ali u pravim trenucima i hrabar.” Upravo to je nedostajalo – Engleska je bila previše pasivna predugo, a kada je trebalo biti odlučna, nije bila. Nijedna ekipa u istoriji Svetskog prvenstva nije imala toliku dominaciju u posjedu lopte (78,8 odsto) bez postignutog gola.
Tučelovoj ekipi ostaje subotnja utakmica protiv Paname u kojoj moraju da poprave utisak. Podsetimo, protiv Hrvatske su zabeležili najveći xG (3,20) od svih 48 učesnika ovog Mundijala. Sličan nastup sada je neophodan kako bi se vratio zamah u kampanju kojoj je momentum nepotrebno usporen.