Dok je prošle sedmice toplotni talas koji je pogodio Britaniju i ostatak Evrope pretvorio londonske travnjake u suhe, požutele površine, a snabdevači vodom apelovali na građane da drastično smanje potrošnju, tereni Vimbldona blistali su u svojoj uobičajenoj zelenoj raskoši. Ovogodišnje takmičenje na travnatim terenima najvećeg teniskog Grand Slam turnira počelo je bez ikakvih vidljivih posledica ekstremnih temperatura.
Za igrače i gledaoce, savršeno negovani tereni toliko su podrazumevani da ih mnogi uopšte ne primećuju. Američka teniserka Madison Kejs to je otvoreno potvrdila posle pobede u drugom kolu u četvrtak: “Nikada nisam ni razmišljala o zalivanju trave. Uvek je zelena, pa verovatno zato to nikad nije ni privuklo moju pažnju.”
Iza te prividne bezbrižnosti stoji Neil Stubley, šef za terene i hortikulturu u All England Clubu, zajedno sa timom od 31 travnjačara. Stubley je otkrio da prati čak 25 vremenskih aplikacija, koje proverava otprilike svakih sedam minuta. Osnova uspešnog održavanja, kaže, leži u decenijama istraživanja vrsta trave otpornih na ekstremne uslove.
“Sve je to neizbežno i već se dešava”, rekao je Stubley o sve češćim toplotnim talasima u Britaniji. “Imamo istraživanje vrsta trave koje traje skoro 40 godina i bavi se pitanjem koje su trave najpogodnije za tenis — otpornije na sušu i intenzivno korišćenje.”
Svih 18 takmičarskih i 20 vežbališnih terena zasejano je višegodišnjom ljuljom od 2001. godine. Na Centralnom terenu i još četiri terena ugrađene su cevi sa sondama koje mere vlažnost zemljišta, što direktno utiče na tvrdoću podloge, pokrivenost živom travom i odbijanje lopte. Te sonde bile su od posebne koristi prošle sedmice, kada su tri uzastopna dana oboreni junski temperaturni rekordi u Britaniji. Britanska meteorološka služba Met Office zvanično je potvrdila da je ovo bio najtopliji jun ikada zabeležen u Engleskoj.
Trenutni uslovi, međutim, znatno su povoljniji. Stubley objašnjava: “U Londonu sada možete imati dan sa 33 stepena Celzijusa, ali noću temperatura pada na 17 stepeni. To travnjaku daje šansu da se oporavi — gotovo kao kad mi uveče uđemo u klimatizovanu prostoriju.”
Toplotni talas je prestao prošlog vikenda, a temperature na Vimbldonu ove sedmice nisu premašile 26 stepeni Celzijusa. Ipak, prognoza predviđa ponovni porast vrućina tokom naredne sedmice. Tome se dodaje i činjenica da tokom ovogodišnjeg turnira nije palo ni kapi kiše, a ni u narednim danima se ne očekuje. Prolećni period u Londonu bio je izuzetno suv — prema podacima kompanije Thames Water, april je doneo svega 20 odsto prosečnih padavina.
Na Centralnom terenu na početku šampionata nalazi se čak 54 miliona travnih biljaka, a svake godine se koristi 200 metričkih tona zemlje za izravnavanje terena. Svaki teren ima sopstveni program navodnjavanja, mada klub ne raspolaže vlastitim sistemom za vodosnabdevanje. Uprkos tome, organizatori aktivno rade na uštedi resursa.
“Svaki put kada radimo neki projekat, deo zadatka je kako da sačuvamo resurse — bilo da je reč o energiji, vodi, drenažnim slojevima ili sistemima za prikupljanje i ponovnu upotrebu vode”, naglasio je Stubley, dodajući da zakonska regulativa u ovoj oblasti stalno menja uslove poslovanja.
Istraživanje i verifikaciju stanja terena obavlja Sports Turf Research Institute iz Jorkšira, koji meri vlažnost i tvrdoću podloge, a tehničari čak broje vlati trave na osnovnim linijama kako bi pratili brzinu habanja.
“Svaki teren ima sopstvenu mikroklimu”, kaže Stubley. “Kad podaci pokažu da je teren broj 14 tvrđi od Centralnog, dodamo malo više vode tamo, a malo manje ovde, kako bismo izjednačili vrednosti.”
Vrućina, ipak, nije jedina pretnja Vimbldonu. Aktuelni šampion Janik Siner i sedmostruki osvajač Novak Đoković nenamerno deluju kao kosilice kada klize duž osnovnih linija u potrazi za loptom. “Ako pogledate šiljke na tenisici za travu, liče gotovo na rende za sir”, objašnjava Stubley. “Dok klize kroz biljku, bukvalno seckaju listove.”
Za razliku od mesta gde igrači serviraju — koja se obično ogole tek krajem turnira zbog intenzivnog gaženja — šteta od klizanja rasprostranjenija je po celoj površini. “Jednostavno moramo da prihvatimo da svake godine dolaze igrači s različitim stilovima igre”, zaključio je Stubley.
Ekstremne temperature u poslednjih nekoliko godina postale su izazov na svim Grand Slam turnirima — od stalnih vrućina na Australijan Openu, iznenadnog toplotnog talasa na ovogodišnjem Rolan Garosu, do vlažnosti na US Openu. Ipak, Vimbldon je jedini Grand Slam koji se igra na živoj travnatoj podlozi, za razliku od tvrdih podloga u Australiji i Americi, te šljake u Parizu.