Na kultnom stadionu Azteka, Jude Bellingham je pružio jednu od najupečatljivijih individualnih predstava na ovogodišnjem Mundijalu. Engleska je pobedila Meksiko rezultatom 3:2 i izborila mesto u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, a 23-godišnji vezista bio je apsolutni junak večeri.
Dva gola u razmaku od svega 98 sekundi bila su dovoljna da Engleska preuzme kontrolu nad mečem i obezbedi prolaz dalje. Bellingham je tako postao prvi igrač koji je postigao dva gola na Azteki u okviru jedne utakmice Svetskog prvenstva još od Dijega Maradone pre 40 godina.
Međutim, svoditi Bellinghamov doprinos isključivo na golove bilo bi nepravedno. Njegova igra bila je mnogo više od toga. Dobijeni duelovi, driblinge kroz četvoricu igrača, čišćenje lopte s gol-linije u ključnom trenutku tik pred poluvreme kada je Meksiko pretio izjednačenjem, sve to ocrtavalo je sliku igrača koji je dao apsolutno sve od sebe. Čak i u poslednjim minutima produžetka, dok mu je telo klecalo od umora, Bellingham je grabio Morgana Rogersa za lice i podsticao ga da nastavi da trči, a Rogers je tek desetak minuta bio na terenu, dok je Jude igrao skoro ceo meč.
Nije nevažno podsetiti da je isti taj Bellingham uoči starta turnira bio predmet rasprave o tome da li uopšte treba da bude u startnoj postavi za meč sa Hrvatskom. Tomas Tuhel ga je izbacio iz reprezentativnog kadra manje od godinu dana ranije, a nemački selektor javno je iskazivao naklonost prema Morganu Rogersu. Sve je ukazivalo na to da Aston Vilin vezista ima prednost. Ipak, na kraju meča, upravo Tuhel i Bellingham grle se na terenu Azteke, a svaki trag eventualne napetosti između njih kao da nikad nije ni postojao.
Pre turnira, sumnje u Bellinghama nisu se toliko ticale kvaliteta koliko mentaliteta. Kao zvezda Real Madrida, okružen je igračima koji su često kritikovanim zbog nedovoljne posvećenosti nacionalnim timovima. Pitanje je bilo da li je i na njega prenešen taj stav. Nastup protiv Meksika dao je definitivan odgovor.
Statistike ovog leta svrstavaju Bellinghama među najbolje igrače Engleske u napadačkom, kreativnom i odbrambenom smislu istovremeno, što je gotovo nemoguće dostignuće za jednog igrača.
Nakon meča, u mešovitoj zoni, Bellingham je ostao dosledan svom karakteru. Rekao je da bi bilo koji od njegovih 26 saigrača mogao učiniti isto što i on. “Ubeđen sam u to. Nadam se da nam ova pobeda može dati tu istu sigurnost”, poručio je.
Statistike govore suprotno, ali upravo takve reči otkrivaju čoveka kome slava nije udarila u glavu. To su reči momka iz Birmingema koji s ponosom nosi dres svoje zemlje.
Na kraju, Bellingham je dodao i rečenicu koja je sve rekla: “Pošaljite poruку šefu i recite mu da sutra ne dolazite na posao.”
Jednom rečenicom, ućutkao je poslednje sumnjičavce i pretvorio ih u svoje najveće navijače. Njegova posvećenost Engleskoj više nikad ne može biti dovedena u pitanje.