Najstariji Grend Slem teniski turnir na svetu čuva jednu posebnu tradiciju koja se ne sreće gotovo nigde drugde u velikom sportu – mogućnost kupovine ulaznica na dan meča, direktno na licu mesta. Jedini uslov? Strpljenje i spremnost da se provede dugi niz sati čekajući napolju.
Ovaj red, poznat jednostavno kao “The Queue”, godinama je prerastao u nezaobilazan deo vimbldonskog iskustva. Neki navijači su toliko posvećeni da kampuju preko noći kako bi zauzeli što bolji položaj i osigurali ulaz na Centralni teren. Čim stignu, dobijaju karticu s brojem koji označava njihovo mesto u redu. Ove godine, pojedini posetioci su izvestili da su čekali i do sedam sati, dolazivši već u četiri ujutru.
Prema rečima Džejmsa Mendelsona, glavnog redara Vimbldona, gužva je sada otprilike na nivou pre pandemije kovida. “Red je rastao sve do kovida, a potom smo imali dve godine bez reda uopšte. Od tada, svake godine je sve prometniji i sada smo se vratili otprilike na brojeve od pre kovida”, rekao je Mendelson. Zvaničnici su potvrdili da su cifre iz 2026. godine uporedive s onima iz 2018. i 2019.
Navijači dolaze potpuno opremljeni za dugačak boravak na otvorenom – bez obzira na to kakvo vreme vlada. Voda, hrana, knjige, igre, kišobrani, kreme za sunčanje i ćebad standardna su oprema. “Doneli smo dosta hrane, napravili nekoliko sendviča, a piva smo zamrzli prethodne noći da ostanu hladna”, ispričao je Sebastijan Vuf.
Za one koji su voljni da izdrže vrućinu i gužvu, čekanje u redu doživljava se kao nešto mnogo više od pukog čekanja. “Mislim da je stajanje u redu deo vimbldonskog iskustva, neka vrsta inicijacije”, rekao je Aleks Konrad, koji je ove godine po prvi put čekao u redu. “Razgovarate s ljudima oko vas, smejete se s prijateljima dok ste još pomalo pospani u ranim jutarnjim satima. Kažem da je red definitivno bio vredan čekanja, bar za mene.”
Čak i sami igrači svesni su koliko vremena navijači ulažu da bi ih gledali. “Neki od vas čekaju satima, ponekad i danima, samo da nas vide kako igramo. Zato uvek dajem sve od sebe na terenu. To mi daje malo dodatne motivacije, znajući da toliko ljudi stavlja svoje živote na stranu da bi me gledalo”, izjavila je Koko Gof publici na Centralnom terenu nakon pobede u četvrtfinalu u utorak.
Broj ulaznica dostupnih u redu je ograničen – svega oko 500 karata za tri glavna terena: Centralni, Broj 1 i Broj 2, na kojima nastupaju najveće zvezde turnira. Kada se te ulaznice rasprodaju, posetiocima se nude propusnice za ostatak kompleksa, uključujući i čuveni Hil, odakle se na velikom ekranu mogu pratiti mečevi s ostalih terena.
“Ljudi veruju sistemu, znaju da funkcioniše, a to je nešto što je suštinski englesko”, naglasio je Mendelson, dodajući da svi koji dođu i uđu, ulaze po ispravnom redosledu.
Naravno, postoji i alternativa – javno žrebanje koje se otvara mesecima pre turnira, a odabrani učesnici dobijaju mogućnost da kupe ulaznice unapred. Ipak, za mnoge navijače, red nije samo sredstvo za dolazak do karte. Dugačko čekanje čini trenutak prolaska kroz kapije, prvog gutljaja Pimsa ili prvog zalogaja jagoda s pavlakom, utoliko slađim.
“Moj omiljeni deo je upravo to iščekivanje. Čekanje čini ulazak na vimbldonske terene mnogo posebnijim i uzbudljivijim nego kada biste jednostavno ušli s unapred kupljenom kartom”, zaključio je Konrad.