Suze koje su potekle niz lice Kristijana Ronalda nakon eliminacije Portugala od Španije na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu nisu bile samo emotivni trenutak – one su označile kraj jednog poglavlja u istoriji svetskog fudbala. Kapiten Portugala odigrao je svoju šestu i poslednju utakmicu na Mundijalu, i time zatvorio krug karijere na najvećoj međunarodnoj sceni.
U ukupnom bilansu, Ronaldo broji 11 golova na Svetskim prvenstvima i drži rekord po broju turnira na kojima je bio strelac. Ipak, ovo takmičenje pokazalo je da je vreme za razdvajanje puteva između njega i reprezentacije, bez obzira na to što sam igrač još uvek nije zvanično potvrdio odlazak u međunarodnu penziju.
Portugal je protiv Španije prikazao organizovanu igru u odbrani i uspeo da parira rivalu sve do sudijskog dodatka. Međutim, napadačka kreativnost jednostavno nije postojala. A teško je ne dovesti to u vezu upravo s Ronaldovim prisustvom u timu. Statistike govore same za sebe – nekadašnji petostruki dobitnik Zlatne lopte nije pokušao ni jedan dribling tokom pet mečeva na turniru. Čak je i golman Zelenortskih ostrva Vozinja, koji je takođe u četrdesetim godinama, upisao jedan dribling više od njega.
Kreativnost je bila potpuno odsutna. Ronaldo je opalio 17 šuteva pre nego što je asistirao saigraču – i to je bila jedina asistencija, u 75. minutu meča osmine finala, kada je postavio loptu Vitinhi za šut koji je bio blokiran. Njegova vrednost očekivanih asistencija (xA) iznosila je svega 0,01 kroz pet utakmica, što jasno govori da ga je vrhunski fudbal prešao.
Za razliku od njega, Kilijan Mbape, Lionel Mesi, Erling Holand i Hari Kejn – igrači koji su, poput Ronalda, pre svega napadači i golgeteri – i dalje su aktivno učestvovali na turniru sa svojim reprezentacijama i stvarali prilike za saigrače. Portugal je, pak, već kući.
Bilo je trenutaka koji su podsećali na stara vremena. Nakon dva gola u pobedi od 5:0 nad Uzbekistanom, Ronaldo je uzviknuo “Vratio sam se!” u kameru. No, ta partija ostala je usamljeni blesak, a ne nastavak forme. Uzbekistan je primio više golova od gotovo svih ekipa u grupnoj fazi – samo Irak i Tunis bili su propusniji od njih.
Gol iz penala protiv Hrvatske doneo mu je prvi pogodak u nokaut fazi Mundijala, ali čak i u tim okolnostima, sa utakmicom neizvesnom u produžecima, selektor Roberto Martines ga je zamenio. Nešto takvo bilo bi nezamislivo u godinama kada je Ronaldo bio na vrhuncu.
Sada Portugal ima šansu za novi početak. Gonsalo Ramos, koji je tokom Svetskog prvenstva postao rekordno pojačanje Milana u istoriji kluba, spreman je da preuzme ulogu napadača broj jedan i u reprezentaciji. Ipak, Ronaldova senka dugo će lebdeti nad timom. Na Evropskom prvenstvu 2028. godine, jedno od glavnih pitanja biće kako Portugal funkcioniše bez svog višegodišnjeg kapitena.
Ronaldova igra na ovom Mundijalu neće biti ono po čemu će biti pamćen, ali će ga pratiti. Činjenica da nikada nije prošao dalje od polufinala na takmičenju koje je Mesi na kraju osvojio, ostaće centralna tačka u poređenjima dvojice najvećih igrača moderne ere. On nije jedini igrač generacije koji nije uspeo da osvoji Svetsko prvenstvo, ali će verovatno ostati upamćen kao najveći igrač koji je otišao bez tog trofeja.