Teško je govoriti o bilo čemu drugom kada je fudbalski Svetski kup stigao do završnih faza. Ipak, postoji jedna zanimljiva veza između sporta koji je trenutno u centru pažnje i boksa – Severno-američka bokserska federacija (NABF), kontinentalna federacija pridružena WBC-u, okuplja upravo one tri države koje su bile domaćini Mundijala: Kanadu, Sjedinjene Američke Države i Meksiko. Nažalost, sve tri reprezentacije su ispadanjem završile svoje takmičenje.
Svet sporta se neverovatno smanjio. Zelenortska Ostrva, zemlja za čije postojanje mnogi nisu ni znali, gotovo su eliminisala Argentinu – Mesijevu ekipu – gurnuvši ih u produžetke i ispunivši afrički kontinent ponosom. Paragvaj je eliminisao moćnu Nemačku i jedva izgubio od Francuske rezultatom 1:0. Toliko je neočekivanih borbi obeležilo ovaj turnir.
Umesto proslave meksičke pobede, navijači su morali da prihvate poraz od Engleske. Ipak, ta mlada ekipa se borila neustrašivo za svaku loptu, baš kao i tokom celog turnira na koji su stigli sa četiri pobede i nulom primljenih golova.
U Savani, u saveznoj državi Džordžija – lepom, istorijskom američkom gradu – održana je konvencija NABF-a. Delegati iz sve tri države domaćina Mundijala okupili su se kako bi obeležili 59. godišnjicu ove kontinentalne federacije. Savana je bila idealan domaćin za ovaj značajan jubilej.
Posebno emotivan trenutak bio je prijem koji je priređen Tomiju Harnsu, jednom od najvećih bokserskih boraca svih vremena, koji je na početku karijere bio i NABF prvak. Harns je prisustvovao skupu i primio zasluženo priznanje ove organizacije.
Pokojnom Stivenu Morouv, koji je preminuo prošle godine, odana je dirljiva počast. Njegova supruga Marsi primila je uniformu sa Stivovim likom, potpisanu od strane svih članova WBC/NABF. Tom prilikom ustanovljeno je godišnje priznanje u njegovu čast – nagrada „Stiv Moro za hrabrost”. Prvog dobitnika ove nagrade, mladog boksera Spensera, obeležio je neverovatna životna priča: od detinjstva je sanjao olimpijadu i WBC zeleni pojas, a onda je u jednoj nesreći sa kosilicama izgubio stopalo. Odmah po buđenju posle amputacije, izjavio je da nastavlja boksersku karijeru. Danas trenira sa protezom na levoj nozi, pružajući svima primer nepobedivog duha i istrajnosti.
Na skupu je bila prisutna i Kristi Martin. Onima koji ne poznaju njenu priču, toplo se preporučuje film koji nosi njeno ime. Ona je bila pionirka ženskog boksa – Don King je bio njen promoter i učinio je svetski poznatom, a borila se i na potcardovima Majka Tajsona i Hulija Sesara Čavesa. Bila je prva žena bokserkinja na naslovnoj strani Sports Illustrated. Iza slave se krila teška lična priča – preživela je strahovito nasilje od strane supruga i trenera, uključujući sedam uboda nožem i hitac iz vatrenog oružja. Danas je promoterka i vodi sopstvenu fondaciju protiv nasilja u porodici.
Završna večera donela je nezaboravni razgovor u formatu „Fireside Chat”, gde su dvojica najistaknutijih medijskih ličnosti bokserskog sveta, Barak i Bob Njumen, delili binu sa Tomijom Harnsom, Kristi Martin, Donom Madžeskijem, Dueinom Fordom i predsednikom WBC-a. Sat vremena pitanja i odgovora – priče, anegdote, mišljenja i šale – publika je bila potpuno zaćutala, zadivljena svim što je rečeno.
Duen Ford je jedna od najvećih ličnosti svetskog boksa. Sudio je više od 500 mečeva za svetsku titulu, bio predsednik Atletske komisije Nevade u zlatno doba boksa, predsednik komisije za sudije, a trenutno obavlja funkciju potpredsednika WBC-a. Don Madžeski je jedan od najpoznatijih bokserskih istoričara, novinar, menadžer i promoter – čovek sa kojim biste mogli razgovarati danima bez prestanka.
Posebno treba istaći izvanredan doprinos tima iz sedišta WBC-a u Meksiku, čije su prezentacije o radu organizacije oduševile sve prisutne. Čestitke Estebanu, Paulini, Polu i Almiti!
Sjedinjene Države su proslavile 250 godina nezavisnosti, a WBC je tu godišnjicu obeležio posebnim posterom posvećenim najvećim bokserskim ikonama te zemlje – nacije koja je iznjedrila najviše svetskih prvaka i ugostila najviše mečeva za svetsku titulu u istoriji boksa. Na posteru su prikazani: Džek Džonson, prvi crni prvak u teškoj kategoriji, Muhamed Ali, Majk Tajson, Džordž Forman, Džo Frejžer, Šugar Rej Robinson, Džo Luis, Marvelos Marvin Hagler, Šugar Rej Leonard, Tomas Harns, Roki Marčano, Roj Džouns mlađi, Oskar De La Hoja, Evander Holijfild, Bernard Hopkins, Flojd Mejveder mlađi, Rajan Garsija, Klares Šilds, Laila Ali, Kristi Martin, Džejk LaMota, Džin Tani i Ken Norton – iako bi se sa lakoćom mogao napraviti mural sa više od 500 prvaka koje je Amerika dala svetu.
U bokserskim vestima, WBC prvak u super lakoj kategoriji Brus Karington, poznat kao „Šu Šu”, uspešno je odbranio titulu jednoglasnom odlukom sudija protiv Meksikanca Renea Palasijosa. Meč je odigran u Klivlendu i primenjen je sistem otvorenog bodovanja, pri čemu su zvanični rezultati sudija objavljeni posle četvrte i osme runde – pravilo koje se uspešno primenjuje širom sveta i za koje se nadamo da će se konačno ustaliti i u SAD. Za ovaj meč WBC je izradio poseban pojas u čast 250. godišnjice američke nezavisnosti, koji je Karington zasluženo osvojio.
Na kraju, jedna porodična anegdota: Sulajmanovi potiču iz Libana. Pradeda predsednika WBC-a ukrcao se na brod ka „Americi” 1901. godine, ostavivši deda Eliasa kod kuće kada je ovaj imao svega tri godine. Kada su se smestili u Bostonu, poslali su mu kartu za brod. Elias je krenuo ka „Americi”, ali brod je pristao u luci Verakruz u Meksiku. Trebalo mu je četiri godine da konačno stigne do Bostona, gde su ga čekali porodična radnja i nevesta. Međutim, sudbina je htela drugačije – na putu kroz Meksiko, Elias je upoznao Vasilu u Ciudad Victoriji i odlučio da se vrati i tamo zasnuje porodicu. Iz tog braka rođeni su otac Hose, ujak Hektor i tetka Neli. Ostatak je istorija.
Komentare možete slati na contact@wbcboxing.com.