Priča o Arturu Feriju deluje kao iz bajke – Francuz po rođenju, Britanac po odrastanju, koji je proveo detinjstvo pet minuta hoda od All England Cluba, a sada se kao wildcard bori za finale Vimbldona. Ono što mnogi možda ne znaju jeste da je deo te priče ispisan u Sjedinjenim Državama, na čuvenom Stanfordu.
Feri je tri godine studirao i igrao tenis za Stanford University, gde je dva puta proglašen za All-Americana. Upravo tamo je izgradio temelje igre koja ga je u sredu odvela do pobede nad Aleksandrom Zverevom, finaliste Rolan Garosa, u četvrtfinalu Vimbldona – u tri seta i bez izgubljenog seta.
Poslednji bivši stanfordski igrač koji je stigao do polufinala Vimbldona bio je Džon Mekinro, i to davne 1992. godine, kada ga je u polufinalu pobedio kasniji šampion Andre Agasi. Feri je prekinuo tu tišinu od više od tri decenije.
Trener Stanforda Pol Goldstajn posebno je doputovao u London kako bi uživo pratio učinak svog nekadašnjeg igrača na Centralnom terenu. Impresije su bile više nego pozitivne.
“Artur je oduvek pokazivao emocionalnu zrelost i mudrost koji prevazilaze njegova godina”, rekao je Goldstajn za Associated Press. “Tokom rada s njim na fakultetu, naš odnos je više ličio na saradnju ravnopravnih nego na odnos trenera i studenta, iako nas deli 25 godina.”
Kao drugogodiš student u sezoni 2021-22, Feri je postao prvi stanfordski igrač rangiran na prvom mestu u singlu od Boba Brajana, koji je to postigao skoro četvrt veka pre njega. Pre nego što je potpisao za Stanford, Goldstajn je 2019. lično otišao da ga prati na juniorskom turniru u Vimbldonu, gde je Feri stigao do trećeg kola u singlu i polufinala u dublu.
“Izuzetno inteligentan čovek, sa visokim teniskim IQ-om”, dodao je Goldstajn. “Njegova igra je od ranog uzrasta bila na elitnom nivou. Samostalan mislilac koji je od prvog dana pristupio tenisu s visokim stepenom profesionalizma.”
Ipak, Ferijev saldo od 58 pobeda i 16 poraza tokom tri godine na Stanfordu nije nagovestio da bi jednog dana mogao postati ozbiljan kandidat za titulu na Grend slemu.
Sada, u onome što su mediji nazvali “Ferytale” (igra reči između prezimena Fery i engleske reči za bajku), 24-godišnjak u petak igra polufinale protiv Zverjeva. Ako pobedi, finale bi igrao u nedelju – na dan svog 24. rođendana.
Sa ATP rangom 114, Feri je ubedljivo najniže rangiran polufinalista. Ostala trojica su: Janik Siner, aktuelni šampion i broj jedan na svetu, koji se suočava sa Novakom Đokovićem (broj 8 i sedmostruki pobednik Vimbldona), te Zverev, treći na svetu.
“Ono što vidimo ove nedelje je nivo smirenosti i pribranosti koji prevazilazi svaku pohvalu”, rekao je Goldstajn. “Uzmite bilo koji superlativ i pomnožite ga sa 100.”
Ferijevim trenutnim timom upravljaju treneri Jeroen Benar i Benoa Fušer. Goldstajn je zadovoljan što može da posmatra iz daljine.
“Sva zasluga pripada Arturu i njegovom timu za ono što ostvaruju ove godine. Privilegija mi je biti posmatrač i navijač.”
Feri, koji je na Stanfordu bio i akademski odlikovan, rekao je da je izabrao tu školu u Palo Altu u Kaliforniji zbog akademskog ugleda.
“Bila je to odlična rezervna opcija u slučaju da tenis ne uspe”, objasnio je Feri. “Savršena kombinacija vrhunskog obrazovanja i jakog teniskog programa.”
Studirao je nauku, tehnologiju i društvo. Po njegovim rečima, fakultet mu je pomogao da sazri kao osoba, a ne samo kao teniser, u periodu bez prevelikog pritiska.
Danas mu rezervni plan više ne treba. Feri je prvi wildcard koji je stigao do polufinala muškog singla na Vimbldonu od Gorana Ivaniševića, koji je 2001. na isti način osvojio titulu.
Braća Bob i Majk Brajan, koji su se na Stanfordu krajem devedesetih razvili u najbolji dubel par u istoriji tenisa, smatraju da im je upravo fakultet pomogao da se nose s pritiskom velikih pozornica.
“Kada smo igrali na Univerzitetu Džordžije pred 6.500 navijača koji su nas dočekali s bukom, a zatim u Španiji za Dejvis kup pred 30.000 gledalaca u fudbalskom stadionu, nije bilo tako strašno. Fakultetski tenis te priprema za takva okruženja”, rekao je Bob Brajan.
Brajani i Goldstajn su bili saigrači na Stanfordu i zajedno su osvojili dve nacionalne titule. Bob Brajan je pobedio Goldstajna u finalu NCAA 1998. godine. Upravo su Brajani, koji između sebe imaju četiri vimbldnonske titule, u poslednjem trenutku pribavili Goldstajnu propusnicu za turnir.
“Sreli smo Artura nekoliko puta u Palo Altu”, rekao je Bob Brajan. “Pomalo ga poredimo s Nišikorijem: ista građa, prelepi bekhend, sposobnost promene pravca. Bio je tih lider na Stanfordu, ali su ga svi igrači poštovali i znali su koliko vredi. Mislim da niko ko poznaje Artura nije posebno iznenađen.”
Ferijevim uspehom odzvanjaju i aktuelne debate o budućnosti fakultetskog tenisa u SAD-u. U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko D1 programa je ukinuto jer škole preusmeravaju sredstva ka direktnim isplatama sportistima u fudbalu i košarci. Takođe se raspravlja o uvođenju kvota za američke igrače u elitnim ekipama, koje su sve više popunjene strancima.
Na ovogodišnjem Vimbldonu nastupilo je 36 igrača i igračica s iskustvom fakultetskog tenisa.
“Ovo je još jedna potvrda da se fakultetski tenis igra na najvišem nivou”, rekao je Goldstajn. “Sve više mladih širom sveta prepoznaje ovu rutu kao realnu putanju ka profesionalnoj karijeri.”
Bob Brajan je dodao: “Nivo je neverovatno visok. Fakultet svakako ima smisla kao most između juniora i profesionalnog tenisa. Mislim da bi svako ko izađe iz juniorske konkurencije trebalo da proba snage na fakultetskom nivou pre nego što krene u profesionalce.”