Na ovom Svetskom prvenstvu, jedan specifičan način izvođenja penala privukao je posebnu pažnju – i to ne uvek iz pozitivnih razloga. Radi se o tzv. “paradinha” tehnici, poznatijoj kao stutter-step penal, koja deli mišljenja i izaziva podjednako oduševljenje i razočaranje.
Ovu metodu koriste neki od najvećih fudbalskih imena na planeti – Lionel Mesi, Kilian Mbape, Kristijano Ronaldo, Hari Kejn i Nejmar. Rezultati su bili krajnje neujednačeni: tehnika je Francuskoj otvorila vrata četvrtfinala, dok je Brazilu donela eliminaciju.
Suština “paradinhe” leži u tome da izvođač penala usporava, ponekad gotovo do potpunog zaustavljanja, tokom zaleta prema lopti, pritom ne skidajući pogled s golmana. Cilj je natjerati golmana da se baci u jednu stranu prerano, čime se otvara prostor za siguran udarac. Poreklo ove tehnike vezuje se za Brazil s kraja 1950-ih i početka 1960-ih godina, a popularizovao ju je Pele. Naziv “paradinha” na portugalskom znači “mali zastanak”.
Nejmar je nastavio tu tradiciju još kao mlad igrač, kada je najavljen kao naslednik trostrukog svetskog prvaka. Posebno upečatljiv bio je penal koji je 2010. godine, sa samo 18 godina, izveo za Santos – prišao je lopti plesnim korakom, gotovo se zaustavio s nogom pored lopte, a potom je mirno uputio u mrežu pošto je golman već skočio. Taj nastup bio je toliko ekstreman da je primorao zakonodavce fudbala da izmene pravila pre Svetskog prvenstva u Južnoj Africi iste godine. Sudijama je naloženo da žutim kartonom kazne izvođače koji feintiraju neposredno pre udarca i da ponište takve golove. Pravilo je od tada dodatno precizovano – igrači smeju da feintiraju tokom zaleta, ali ne i nakon što je zalet završen.
Geir Jordet, profesor na Norveškoj školi sportskih nauka i autor knjige “Pritisak: Lekcije iz psihologije izvođenja penala”, opisuje ovu metodu kao “tehniku zavisnu od golmana” i naglašava koliko je zahtevna u trenucima najvećeg pritiska. “Veoma je sofisticirana i teško je izvesti je kada je pritisak zaista velik”, objašnjava Jordet. “Ako ste u njoj kompetentni, efektivno eliminišete rizik da golman krene u pravi ugao, a vaše šanse naglo rastu.” Ipak, dodaje: “Potrebna vam je izuzetna jasnoća uma da biste to postigli.”
Mesi je pokušao ovu tehniku u grupnoj fazi, ali je lopta otišla pored gola protiv Austrije. Potom se u osmini finala protiv Egipta vratio na klasičan zalet – i ovog puta mu je udarac odbranjen. Kejn je u pobedi Engleske nad Hrvatskom imao penal odbranjen nakon stutter-step zaleta, ali je sudija naredio ponavljanje jer je golman prerano napustio liniju gola. Drugi pokušaj, sa normalnim zaletom, Kejn je realizovao.
Uspešne izvedbe ovom tehnikom uključuju Mbapeov penal koji je doneo Francuskoj pobedu 1:0 nad Paragvajem u osmini finala, Ronaldov gol u pobedi Portugala 2:1 nad Hrvatskom u istoj rundi, kao i Nejmarov penal – sada sa 34 godine – postignut u poslednjim sekundama protiv Norveške. Nakon te utakmice, Nejmar se povukao iz reprezentacije, pa je taj penal ostao kao njegov oproštajni poklon međunarodnom fudbalu.
Za mnoge stručnjake, majstor ove tehnike je meksički napadač Raul Himenez, koji je višestrukim usporavanjima u zaletu realizovao penal u porazu od Engleske 2:3 u nedelju. Statistički je najbolji ikada izvođač penala u Premijer ligi – postigao je svih 14 penala koje je izveo.
Međutim, golmani sve bolje čitaju ovu tehniku. Jordet ističe da oni postaju “kreativni, smišljeni i nepredvidivi” u nastojanju da pojačaju pritisak na izvođača i sve ređe nasedaju na feinte. Posledica toga je sve duži niz neuspelih pokušaja, naročito u ključnim trenucima. Brazilski vezni igrač Bruno Gimaraes promašio je penal pri rezultatu 0:0, a Norveška je potom pobedila 2:1 u osmini finala. Džastin Klajvert, koji je ušao u igru pred kraj produžetaka kao navodnjački specijalist za penale u seriji jedanaesteraca, pogodio je stativu u porazu Holandije od Maroka.
Kada stutter-step tehnika zakaže, igrači deluju nemarno i neprofesionalno – što je možda i najveći rizik jednog od najsofisticiranijih, ali i najnepredvidivijih oružja u modernom fudbalu.