Engleska je izborila mesto u polufinalu Svetskog prvenstva zahvaljujući pobedi od 2:1 protiv Norveške nakon produžetaka, a Džud Belingem je ponovo bio čovek koji je rešio sve dileme za “Tri lava”.
Norveška je otvorila rezultat golom Andreasa Šjelderupa, koji je imao veliku dozu sreće, no Belingem je Englesku spasao po ko zna koji put ovog leta. Najpre je uoči poluvremena postigao elegantan pogodak za izjednačenje, a potom je u produžecima iz neposredne blizine zabio odlučujući gol za prolaz dalje. Ovo je treće polufinale Engleske na Mundijalu od osvajanja titule 1966. godine, a u sledećoj rundi čeka ih Argentina ili Švajcarska.
Džordan Pikford je izgledao nervozno tokom čitave utakmice. Za norveški gol teško mu se može pripisati krivica, mada se moglo i bolje. Spasio je nekoliko puta u drugom poluvremenu, ali nije delovao sigurno iza leđa odbrane. Nasuprot njemu, norveški golman Orjan Niland napravio je pravu grešku za Belingamov pobednički gol.
Kiran Triper je imao mešovitu partiju. Nije inspirisao poverenje u odbrani, ali je u drugom poluvremenu napravio presudnu intervenciju kojom je sprečio Norvežane da postignu gol iz blizine nakon što su pogodili prečku. Zamenjen je zbog umora. Džon Stounz je bio solidan u dvobojima jedan na jedan, mada je njegova loša povratna lopta Pikfordu dala Norveškoj zamah pre primljenog gola. Ipak, uspeo je da zaustavi dva kontranapada Sorlota.
Mark Guehi je bio nešto nesigurniji nego inače, što je donekle razumljivo s obzirom na rotacije u timu tokom turnira. Blokirao je ključan udarac Antonija Nuse u produžecima, dok Erling Holand nije imao pravu šansu — što govori u prilog engleskim stopericama. Luk Šo je imao težak zadatak suprotstavljajući se agresivnom Sorlotu, a potom i Oskaru Bobu koji je ušao svež s klupe. Nije bio na svom najboljom nivou i zamolio je za zamenu zbog problema s hamstringom.
Kobija Majnu je u prvom poluvremenu bio aktivan i tražio loptu na dobrim pozicijama, no na početku drugog dela ostao je bez podrške kada je Deklan Rajs napustio teren, što je poremetilo balans u sredini. Prednjačio je u osvajanjima lopte — devet puta, što je trostruko više od bilo kog saigrača. Ni loš ni sjajan nastup.
Deklan Rajs je ove sedmice bio bolestan i to se jasno videlo u teškim klimatskim uslovima. Opravdano je zamenjen na poluvremenu jer je delovao bledo i bez ritma. Svi njegovi korneri i slobodni udarci bili su bez snage i preciznosti. Uz to, bio je jedan žuti karton od suspenzije, pa je preuranjeni izlazak imao smisla. Međutim, problemi Engleske na početku drugog poluvremena direktna su posledica njegovog odsustva — brz oporavak je neophodan.
Džud Belingem je ponovo bio zvezda večeri. Dva gola, dva potpuno različita — jedan tehnički dotjeran, drugi tipičan gol oportuniste. Osam dobijenih duela, više nego iko drugi u engleskom timu. Ovog leta postaje sve veća legenda, što je utoliko impresivnije što mu je saigrač Hari Kejn.
Niko Vilijams je propustio svoju šansu, i nije prvi put na ovom turniru. Dobijao je lopte na desnoj strani, ali od toga nije izvukao gotovo ništa korisno. Kreirao je jednu polupriliku za O’Rajlija, no to je daleko ispod nivoa koji se traži na četvrtfinalnoj utakmici Mundijala. Sve više deluje kao igrač za klupu, a ne starter.
Hari Kejn je odigrao daleko najslabiju utakmicu na turniru. Bez udarca u 90 minuta, imao je jednu pristojnu šansu neposredno pre Belingamovog pobedničkog gola. Zamenik Bukajo Saka imao je više dodira s loptom za 45 minuta nego Kejn za celu utakmicu. Engleska ga treba u polufinalu — mora da se probudi.
Antoni Gordon je bio Engleskin najdelotvorniji napadač uz Belingema. Prednjačio je u driblingu, konstantno pretio niz levu stranu i zabeležio treću asistenciju na turniru — za Belingamov prvi gol. Možda je preuranjeno zamenjen, ali to je bilo potrebno radi balansa u sredini. Svakako, Gordon je ponovo pronašao svoju formu.
Konor Galager je ušao u igru, imao par lepih dodira, ali nije previše uticao na tok meča. Bio je na terenu tokom Norveških boljih momenata i premešten je na levu stranu, koja mu ne odgovara.
Bukajo Saka je bio bolji od Maduekea — doduše, to nije teško postići. Imao je jednu prodornu akciju koja je skoro dovela do sjajne prilike, a sličan momenat ponovio je i u drugom produžetku kada je bio blizu gola. Deluje kao igrač koji ima taj magični dodir koji njegovom arsenalskom saigraču nedostaje. Mora startovati u polufinalu.
Trent Aleksander-Arnold je ušao kao vezni igrač kako bi stabilizovao sredinu terena koja je bila preplavljana norveškim napadima. Pomoglo je donekle, a zatim je premešten na desnog beka. Sat vremena u nogama je dobra vest za nastavak turnira — njegovo zdravlje rešava mnoge odbrambene brige Engleske.
Eberechi Eze je doneo brzinu ne samo u napad, već i u umornu englesku odbranu. Možda je bio oštećen što nije dosudio penal posle sveg uloženog truda, ali njegova energija je dragocena opcija ako Engleska bude morala ponovo da igra produžetke.
Morgan Rodžers je možda bio najneočekivanija pozitivna nota večeri — uz Belingema, naravno. Njegov šut s ivice kaznenog prostora, u trenutku kada su mnogi engleskim igrači oklevali, napravio je razliku. Dobro je presovao i uneo svežinu i energiju u igru kada je Engleska to najviše trebala.
Džon Duri je ušao u poslednih deset minuta da učvrsti odbranu u postavi s pet bekova. Imao je svega dva kontakta s loptom. Ipak, sama njegova pojava na terenu mora biti zastrašujuća za norveške napadače koji su videli kako zatvara prostor.